Parodontologija

Parodontopatija je bolest koja zahvata i razara sva potporna tkiva zuba (desni, cement, periodontalni ligament i alveolarna kost) dovodeći do njihovog klaćenja i ispadanja.

Glavni uzročni faktor za nastanak parodontopatije je zubni plak (meke naslage na zubima u kojima kolonije bakterija svojim enzimima i toksinima oštećuju potporna tkiva zuba), a veoma značajni su i genetska predispozicija, neke sistemske bolesti ( dijabetes ) i pušenje. Lokalni faktori ( iz usne duplje ) koji doprinose pojavi i bržem razvoju parodontopatije su : čvrste zubne naslage (kamenac i konkrementi), neadkvatno urađeni ispuni i protetske nadoknade, traumatski kontakti, karijes, zapadanje hrane, nepravilnost građe potpornih tkiva.

Danas je parodontopatija, pored karijesa najčešće oboljenje kod ljudi, a tome je svakako doprineo i način ishrane savremenog čoveka (upotreba kašaste, meke i neabrazivne hrane).

Statistika pokazuje da je zahvaćenost populacije parodontopatijom enormno velika – oko 95% stanovništva starijih od 18 godina imaju neki oblik parodontopatije.

Parodontopatija se ispoljava sledećim simptomima i znacima: krvarenjem i upalom desni, prisustvom zubnog kamenca i konkremenata, neprijatnim zadahom, prisustvom parodontalnih džepova, povlačenjem desni i ogolićavanjem vratova i korenova zuba, pomeranjem zuba, a u završnoj fazi klaćenjem i ispadanjem zuba. Tok bolesti je najčešće spor sa periodima pogoršanja i poboljšanja, mada može biti i brz i da dovede do gubitka zuba za kratak vremenski period. Lokalizacija može biti ograničena na neke zube ili na sve zube. Lečenje parodontopatije je kompleksno i dugotrajno.

Uspeh lečenja zavisi od motivacije pacijenta i njegove spremnosti na saradnju. Preduslov uspešnog lečenja je uspostavljenje adekvatne oralne higijene, a to ponekad znači drastično menjanje higijenskih navika pacijenta (tehnika pranja zuba, upotreba konca i rastvora za ispiranje usta). Značaj oralne higijene je ogroman jer se njom eliminiše glavni uzročni faktor a to je zubni plak. Bez adekvatne oralne higijene nema uspešnog lečenja parodontopatije!

Plan lečenja zavisi od težine stanja na potpornom aparatu zuba i podrazumeva sledeće terapijske mere i postupke: lečenje komplikacija, uklanjanje mekih i čvrstih naslaga, zamenu neodgovarajućih ispuna i protetskih radova, sanacija usne duplje, obrada parodontalnih džepova, uravnoteženje zagrižaja, upotrebu antibiotika (lokalna i opšta), i hiruške intervencije.